MALA ŠKOLA NATALNE ASTROLOGIJE
1. OSNOVNI PRINCIPI ASTROLOGIJE
GENERALNO RAZMATRANJE ASTROLOGIJE
Da li je Astrologija nauka?
Astrologija je došla do stupnja nauke jos u helenističkoj Grčkoj u 2 veku n. e., i bila je
antička akademska nauka u istoj ravni sa matematikom i astronomijom. Ptolomej (Helenistički Egipat, Aleksandrija) je napisao prvi udžbenik Astrologije u 4 toma tzv. Tetrabiblos, i definisao prve 4 astrološke nauke, a čak nije bio ni profesionalni astrolog kao recimo Vetije Valens iz tog vremena (vidi Antologie u 9. tomova), nego naučnik: geograf i astronom.
Iz nauke je izbačena u 17. veku jer je astronomija prihvatila novi heliocentrični sistem, ali i zbog izostanka dokaza da astrološke sile fizički deluju. Takođe ni astrološka slepa verovanja u sudbinu ili predeterminaciju, nisu bila više održiva. Tokom srednjeg veka i renesanse, imala je problema i sa katoličkom crkvom, koja je u vreme inkvizicije zabranjivala ili spaljivala literaturu o astrologiji i sličnih grana.
Iz nauke je izbačena u 17. veku jer je astronomija prihvatila novi heliocentrični sistem, ali i zbog izostanka dokaza da astrološke sile fizički deluju. Takođe ni astrološka slepa verovanja u sudbinu ili predeterminaciju, nisu bila više održiva. Tokom srednjeg veka i renesanse, imala je problema i sa katoličkom crkvom, koja je u vreme inkvizicije zabranjivala ili spaljivala literaturu o astrologiji i sličnih grana.
Danas se slično Religiji i Alternativnim učenjima proučava samo u privatnim fakultetima ili online školama i specijalizovanim astrološkim časopisima, i prilično je napredovala u zadnjih 30 godina, u obe svoje forme i Tradicionalnoj i Modernoj. Usponom društvenih mreža, Astrologija danas doživljava tihu renesansu, naročito kod elite, što može povećati broj naučnih istraživanja i naučnih radova, što na kraju može doneti neku novu i moderniju definiciju Astrologije, jer stara antička definicija više nije potpuno održiva, bar što se tiče fizičkih sila koje proizvode astrološke efekte na karakter ili sudbinu.
Astrologija je kroz istoriju imala velike uspone i padove, ali se u svakom vremenu i svakoj civilizaciji održala, u raznim manifestnim formama i verovatno će se i dalje održavati, manje ili više transformisana od marginalnosti do potpune uklopljenosti u društvo, religiju i kulturu kao recimo danas u Indiji, ili recimo alternativaca i ezoterista na zapadu.
Sudbina vs. slobodna volja?Astrologija je kroz istoriju imala velike uspone i padove, ali se u svakom vremenu i svakoj civilizaciji održala, u raznim manifestnim formama i verovatno će se i dalje održavati, manje ili više transformisana od marginalnosti do potpune uklopljenosti u društvo, religiju i kulturu kao recimo danas u Indiji, ili recimo alternativaca i ezoterista na zapadu.
Ovo je pitanje koje se nije postavljalo samo drevnim Astrolozima, već i filozofima, teolozima, ezoteristima i političko-socijalnim teoretičarima. Svaka od ovih nauka ima svoje mišljenje ili teoriju o tome, i svaku nauku treba posebno konsultovati, od slučaja do slučaja.
Kada se radi o religiji, ukratko Bog je čoveku dao slobodnu volju da bi mogao da bira između dobra i zla, ili između ljudske i božanske Volje. U filozofiji, mislim na građansku filozofiju, sloboda je preduslov za slobodno mišljenje i slobodno izražavanje, a stepen slobode zavisi od države i njenih zakona, koja propisuje koje sve slobode (i prava) čoveka postoje i do kog stepena se mogu realizovati. To je proces koji i dalje traje, a pitanje je naglašeno u demokratskim društvima, što ne znači da i u njima nema nekih prikrivenih ugrožavanja sloboda (ili slobodne volje), naročito ako se vladajuća stranka prikriveno predstavlja kao demokratska.
U Astrologiji, pitanje slobodne volje dosta se razlikuje u Modernoj Astrologiji, u odnosu na Srednjevekovne i Antičke Astrološke teorije. Danas, svaki čovek ima pravo da sam odlučuje o svim svojim budućim akcijama, i niko nema prava da mu propisuje ili sugeriše plan delovanja, i svako ima pravo da se sam samo-definiše, pa i da sam menja svoju sudbinu (koliko je u njegovoj moći) ili da se sam samousavršava.
Nekada se smatralo da svaka planeta ima dobre i loše strane, pa kada je u dobrom aspektu (i/ili poziciji), daje čoveku svoje vrline, i stvara odlične preduslove za ostvarenje nekog konkretnog projekta ili cilja, (vezan za prirodu ili "karakter" planete), a kada je u lošoj poziciji ili aspektu, delovaće suprotno, kočiće, umanjivaće šanse, ili čak ugroziti osnovni cilj pitača. To je na kraju dovelo do mišljenja da treba sačekati najpovoljniji trenutak tj. precizno vreme kada je položaj planeta, zvezda (nekad i čvorova & osetljivih tačaka) najpogodniji, tj. kada je neka planeta (ili zvezda, os. tačka) vezana za pitanje, najjača na nebu, (u odnosu na sve trenutne konstelacije, u ovoj godini recimo, ili nekoliko narednih dana, ako je slučaj hitan) i tek tada krenuti u akciju.
Ovo pitanje ima smisla jedino ako čovek može lakše da ostvari slobodnu volju, u povoljnim vremenima, ali istovremeno podrazumeva da je čovek slabiji od prirodnih ili društvenih sila, pa mora da koristi povoljne sile planeta, što se može smatrati verovanjem u magiju, tj. uticaj natprirodnih sila ili planetarnih anđela, ili kako se danas kaže planetarnih energija, polje sile i sl. . Ako se sa tim preteruje, tj. ako se pojedinac isključivo oslanja na "dobru" volju planeta, na kraju može doći do slabljenja karaktera rođenog, jer osoba možda neće proći potrebne izazove i krize, kojima se kali i stvara karakter i ličnost rođenog, pa će kasnije sve doći s kamatom, jer čovek jednostavno mora proći sve svoje razvojne faze, (vatru iskustva i sve životne izazove) i na kraju mora sve svoje ciljeve sam da ostvari, inače će mu to biti oduzeto, od istih tih sila koje je i koristio ili prizvao. U tom smislu jedino opravdanje za korišćenje astrologije je da su okolnosti u kojima je čovek bačen suviše teške da se sam nosi s njima, pa kad dovoljno ojača i kao ličnost i kao karakter da ipak pokuša da se ipak sam nosi s njima, a ne da postane zavisnik od astrologije ili magije, jer svaka zavisnost čoveka slabi. Zato dobar astrolog danas mora biti i dobar psiholog ili lajf-kouč, i mora znati koliko i šta treba reći svom klijentu.
Predmet AstrologijeKada se radi o religiji, ukratko Bog je čoveku dao slobodnu volju da bi mogao da bira između dobra i zla, ili između ljudske i božanske Volje. U filozofiji, mislim na građansku filozofiju, sloboda je preduslov za slobodno mišljenje i slobodno izražavanje, a stepen slobode zavisi od države i njenih zakona, koja propisuje koje sve slobode (i prava) čoveka postoje i do kog stepena se mogu realizovati. To je proces koji i dalje traje, a pitanje je naglašeno u demokratskim društvima, što ne znači da i u njima nema nekih prikrivenih ugrožavanja sloboda (ili slobodne volje), naročito ako se vladajuća stranka prikriveno predstavlja kao demokratska.
U Astrologiji, pitanje slobodne volje dosta se razlikuje u Modernoj Astrologiji, u odnosu na Srednjevekovne i Antičke Astrološke teorije. Danas, svaki čovek ima pravo da sam odlučuje o svim svojim budućim akcijama, i niko nema prava da mu propisuje ili sugeriše plan delovanja, i svako ima pravo da se sam samo-definiše, pa i da sam menja svoju sudbinu (koliko je u njegovoj moći) ili da se sam samousavršava.
Nekada se smatralo da svaka planeta ima dobre i loše strane, pa kada je u dobrom aspektu (i/ili poziciji), daje čoveku svoje vrline, i stvara odlične preduslove za ostvarenje nekog konkretnog projekta ili cilja, (vezan za prirodu ili "karakter" planete), a kada je u lošoj poziciji ili aspektu, delovaće suprotno, kočiće, umanjivaće šanse, ili čak ugroziti osnovni cilj pitača. To je na kraju dovelo do mišljenja da treba sačekati najpovoljniji trenutak tj. precizno vreme kada je položaj planeta, zvezda (nekad i čvorova & osetljivih tačaka) najpogodniji, tj. kada je neka planeta (ili zvezda, os. tačka) vezana za pitanje, najjača na nebu, (u odnosu na sve trenutne konstelacije, u ovoj godini recimo, ili nekoliko narednih dana, ako je slučaj hitan) i tek tada krenuti u akciju.
Ovo pitanje ima smisla jedino ako čovek može lakše da ostvari slobodnu volju, u povoljnim vremenima, ali istovremeno podrazumeva da je čovek slabiji od prirodnih ili društvenih sila, pa mora da koristi povoljne sile planeta, što se može smatrati verovanjem u magiju, tj. uticaj natprirodnih sila ili planetarnih anđela, ili kako se danas kaže planetarnih energija, polje sile i sl. . Ako se sa tim preteruje, tj. ako se pojedinac isključivo oslanja na "dobru" volju planeta, na kraju može doći do slabljenja karaktera rođenog, jer osoba možda neće proći potrebne izazove i krize, kojima se kali i stvara karakter i ličnost rođenog, pa će kasnije sve doći s kamatom, jer čovek jednostavno mora proći sve svoje razvojne faze, (vatru iskustva i sve životne izazove) i na kraju mora sve svoje ciljeve sam da ostvari, inače će mu to biti oduzeto, od istih tih sila koje je i koristio ili prizvao. U tom smislu jedino opravdanje za korišćenje astrologije je da su okolnosti u kojima je čovek bačen suviše teške da se sam nosi s njima, pa kad dovoljno ojača i kao ličnost i kao karakter da ipak pokuša da se ipak sam nosi s njima, a ne da postane zavisnik od astrologije ili magije, jer svaka zavisnost čoveka slabi. Zato dobar astrolog danas mora biti i dobar psiholog ili lajf-kouč, i mora znati koliko i šta treba reći svom klijentu.
Ovo je jedno od retkih pitanja o kome se većina astroloških škola slaže, a to je da je glavni predmet proučavanja Astrologije uticaj:
1) planeta solarnog sistema, (tu sada spadaju i patuljaste planete) i njihovi međusobni aspekti
Mesec je striktno govoreći zemljin satelit a ne planeta, a Sunce je centralna zvezda našeg sunčevog siistema, ali ih uzimamo u ovu grupu kao Svetla ili Luminare, jer imaju prirodu sličnu planetama, ali im je uticaj širi i obuhvatniji od bilo koje pojedinačne planete, pa imaju i sopstveno nezavisno tumačenje od planeta kao dva komplementarna Svetla, recimo muško-žensko, otac-majka, suprug-supruga, ili svest-podsvest, spoljašnji život-unutrašnji život, osećaj za realnost-mašta, firma-dom, itd.).
2) i zodijačkih znakova,
3) tj. njegovih ličnih ili mundanih kuća, što je njegova astrološka manifestacija, tj. psiha(kuće) i telo(ascedent).
4) fiksne zvezde i ostali galaktički objekti (magline, zvezdana,jata, itd.), pa i same bliže galaksije (andromeda, itd.).
U svojoj knjizi Principi Astrologije, Čarls Karter kaže:
"Predmet astrologije uključuje četiri glavne kategorije:
1) Sunce, Mesec i planete,
2) Zodijak,
3) Kuće horoskopa,
4) Aspekte planeta.
- Mi možemo dalje spomenuti fiksne zvezde,... koje su preispitane od mnogih.
- Takođe možemo uzeti senzitivne tačke (arapske tačke i sl. p.p.), koje su izuzev fortune izvan vidokruga uvodnog rada."
Praktična vs. Teorijska Astrologija
U izradi......
Razlika Astrologije i Horoskopa
Domet predikcija
Naučno objašnjenje astroloških uticaja
ASTROLOGIJA I NAUKA
DODATAK 1: ASTROLOGIJA I MODERNE NAUKE
Iz nauke je izbačena u 17. veku jer je astronomija prihvatila novi heliocentrični sistem, ali i zbog izostanka dokaza da astrološke sile fizički deluju. Takođe ni astrološka slepa verovanja u sudbinu ili predeterminaciju, nisu bila više održiva. Tokom srednjeg veka i renesanse, imala je problema i sa katoličkom crkvom, koja je u vreme inkvizicije zabranjivala ili spaljivala literaturu o astrologiji i sličnih grana.
Astrologija i Nauka - generalno i kroz vekove
Astrologija i Psihologija
Astrologija i Filozofija
Astrologija i Nauka
Astrologija i Astronomija
DODATAK 2: ASTROLOGIJA I SRENJEVEKOVNE NAUKE
Astrologija i Magija
Astrologija i Alhemija
Astrologija i Tarot
Astrologija i Kabala
Astrologija i Religija
DODATAK 3: MODERNO SHVATANJE ASTROLOGIJE
