ISTORIJA MASAŽE

          

  



Egipatskim, Persijskim i Mesopotamskim knjigama pominje se dobrobit i korisnost masaže. U Grobnici Akmanthora 2330. godine p.n.e.(takođe poznata i kao "grobnica lekara") u Sahari, opisana su dva čoveka gde jedan provodi neku manuelnu terapiju na stopalima i rukama, najverovatnije masažu.

                       

Rimljani i Grci su takođe čvrsto verovali u korisnost masaže. Homer, Sokrat i Platon, između ostalih, a Hipokrat je tvrdio da svi terapeuti moraju da znaju masažu. Terapeutsku masažu prvi uvodi Herodonas, Hipokratov učenik, za lečenje raznih istegnuća.  Iz drevne Grčke masaža je preneta u drevni Rim. Prvi zapis o sportskoj masaži nalazimo u knjizi Rimljanina Oribasiusa iz 4. v.n.e. Galen je mnoge probleme mišića tretirao masažom. Masaža je u drevnom Rimu primenjivana u medicinske, ali i u vojne i sportske svrhe, kao i u svakodnevnom životu. Rimljani su negovali hedonizam i sve što je donosilo ugodnost i prijalo čulima.

                      
                             Primena masaže u turskim hamamima (parnim kupatilima)

U Srednjem veku masaža nije bila popularna, jer je interesovanje za ljudsko telo i fizičko zdravlje izgubilo uporište u medicinskim krugovima. Srećom, sa pojavom Renesanse vratilo se interesovanje za ljudsko telo i njegovo zdravlje. Kako je medicinska profesija ponovo dobila zasluženo mesto, tako se i potreba za masažom ponovo vratila. Mnogi terapeuti su je uključili u svoj način lečenja. Metoda Ambroza Pare-a bila je toliko uspešna da je on postao terapeut četvorici kraljeva Francuske. Terapeut Marije, kraljice Škotske uspešno je 1566.godine oporavio njeno telo, upotrebom svog metoda masaže. Smatralo se da je bila vrlo bolesna i očekivalo se sporo ozdravljenje.

           
      Per Henrik Ling (15 November 1776, Södra Ljunga – 3 May 1839, Stockholm)

Per Henrik Ling, učitelj mačevanja, Šveđanin, puno je putovao i vratio se u svoju zemlju sa novim tehnikama masaže što je kasnije postalo poznato pod imenom Švedski tretman pokreta ili Švedska masaža koju danas poznajemo. Takođe je osnivač onoga što će kasnije postati Švedski Sistem Gimnastike, po čemu je mnogo poznatiji. (Više o njemu videti pod odeljkom Švedska ili Relaksaciona masaža, takođe Švedska Terapeutska masaža). Njegov pionirski rad, i odbrana terapeutskih efekata masaže i gimnastike, doprineo je da bude priznat od Švedske Akademije Nauka, dobio je zvanje akademika, i počasni doktorat iz medicine. Time je masaža ušla na velika vrata u Evropu, preko nauke i medicine, i omogućila da njegovi učenici dalje razviju ono što se danas zove Švedska Masaža.

                                            
                                  Johan Georg Metzger (22.08.1838. Amsterdam. Holandija)

Doktor Metcger (Johan Georg Metzger, Holandija) je zaslužan za razvoj masaže u srednjoj Evropi. Poreklom je od nemačkih imigranata koji su u Amsterdam u Holandiji, došli iz Virtemberga iz Nemačka. Od 1860. je studirao medicinu i bio učenik Adrijana Hanzijusa, konačno doktorirao je na univerzitetu u Lajdenu. Nekoliko godina radio je kao asistent lekara profesoru Janu van Geunsu ( 1808–1880) u Univerzitetskoj bolnici u Amsterdamu, koji je bio otvoren za tehnike masaže. Metcger je tu vežbao i usavršavao svoju tehniku, tako da je dobijao sve više ohrabrenja zbog odličnih rezultata u isceljenja mišićnog i sl. tkiva, što je bio veliki početni uspeh.

Zbog Mezgerovog uspeha u medicinskoj primeni masaže, na koju je uticala švedska masaža fizioterapeuta i nastavnika fizičkog pri vojsci Pera Henrika Linga - pozvan je u Bon i dozvoljeno mu je da tamo predstavi svoj sistem tehnike masaže oko 1869/70. godine. Međutim, nije mogao da pruži nikakvo naučno zapažanje. Tek, predavač Karl fon Mosengeil je eksperimentalno uspeo da dokaže terapeutski uspeh masaže, i odlične rezultate u primeni tehnika masaže.  Godine 1870. Metzger je održao predavanje koji je bio dobro posećeno, u hotelu Amstel u Amsterdamu, a pacijenti su većinom bili dobro poznate ličnosti iz celog sveta. 1874/1875 izgradio je novo zdravstveno odmaralište u Nieuwendamu uz podršku švedske princeze Luiz.

Mezger je živeo u Vizbadenu od 1889. do 1893. godine, gde je imao dva asistenta, Gustafa Berghmana i Uno Heledeja, koji su za njega sproveli eksperimentalne studije.  Od 1894. živeo je leti u svojoj vili Irma u Domburgu i zimi u Parizu. Pridobio je veliki broj kliničara i lekara koji su počeli primenjivati masažu kao metod lečenja.

Fon Mozengeil prvi je opisao masažne hvatove 1876. godine u jednom medicinskom časopisu i dao im francusku terminologiju: effleurage, frictio, perrtisage, tappatmant i vibration. I danas se ti osnovni masažni hvatovi tako zovu, a francuski je postao službeni jezik masaže, iako se smatra da originalni nazivi tehnika potiče iz Švedske.

                                            
              Sl.1 Primena masaze kod glavobolje               Sl.2 Primena masaze u kozmetici 

Masažne Tehnike Zabludovskog (1850-1906)

Osnivačem savremene terapeutske masaže smatra se ruski lekar i doktor medicine Zabludovski (1850-1906), koji je prvi sproveo naučno istraživanja o primeni i dejstvu masaže, govoreći o njenom doprinosu terapiji i o tome kada je treba primenjivati. (Техника массажа. 1902.; Massage im Dienste der Kosmetik, 1905., itd.)

Šezdesetih i sedamdesetih godina, masaža je postala snažan agens za ličnu promenu zdravstvenog stanja, zahvaljujući holističkoj i intuitivnoj tehnici masaže-povezivanje uma, tela i duha.

Poreklo reči "masaža"